HR - Ljudski Resursi - Srbija

Svetlo u tunelu za nezaposlene

Trend rasta nezaposlenosti u Srbiji ne prestaje od početka ekonomske krize.

A jedan od načina da se taj trend zaustavi bilo bi stvaranje povoljnih uslova za dolazak stranih investitora. Kako je ocenio državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragi Vidojević, višegodišnji rast nezaposlenosti dostigao je rekord - sa 16 odsto u 2009. godine, popeo se na 26, 7 odsto.

"Ono što je posebno nepovoljno, to je činjenica da je dve petine nezaposlenih u tom statusu duže od pet godina, a samo četvrtina nezaposlenih nema posao oko godinu dana", naveo je podatak Vidojević dodajući da je visoka stopa nezaposlenosti zabeležena među mladima, do 30 godina starosti.

Prema poslednjim podacima iz marta ove godine, od 790.000 nezaposlenih, udeo mladih je 27.000.

Najveći broj onih koji su ostali bez posla je u oblasti prerađivačke industrije, što je posledica pada realnih zarada i smanjenje kupovne mogućnosti stanovništva, jer samim tim što prestaje potreba za proizvodnjom, prestaje i potreba za angažovanjem radne snage, upozorio je Vidojević.

"Ipak, vidim svetlo na kraju tunela jer je vlada svesna svih negativnih trendova i potrebe da svojim aktivnim merama i zalaganjem da doprinos da krenemo nekim drugim putem, zaustavimo negativne trendove i otvorimo perspektivu, a važno je da se dinamizira poslovanje u prerađivačkoj industriji, poljoprivredi, informatici i energetici", poručio je Vidojević.

Rezultat takvih mera doveli bi u zemlju investicije koje bi mogle premašiti i dve milijarde evra, što bi omogućilo da se negativan trend nezaposlenosti zaustavi i krene putem oporavka, naveo je Tanjugov sagovorink.

On je kao jednu od mera naveo istraživanje koje je pokrenula Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), a koje će obuhvatiti više od 10.000 poslodavaca u zemlji kako bi se utvrdila lista potrebnih zanimanja, budući da je poslednji put načinjena pre dvadeset godina.

"Treba da utvrdimo i kategorišemo oko 2.000 zanimanja i tako bismo došli u situaciju da uskladimo naše akte sa aktuelnim svetskim trendovima, i da iz naših spiskova izbacimo zanimanja koja ne postoje i koje administracija ne poznaje i uvrstimo nova koja su potrebna privredi i poslodavcima", rekao je Vidojević.

Kada je reč o tržistu rada i poslovanju, najstabilnija situacija je kod stranih firmi poput Fijata, Jure i Gasproma, i oni strogo vode računa o profilima koje imaju nameru da zaposle, dodao je Vidojević.

Neke ankete pokazale su da samo 15 odsto poslodavaca ima nameru da ove godine zaposlii nove radnike, 55 odsto je reklo da će otpuštati, dok 30 odsto nije moglo da se izjasni šta planira.

Oko 50.000 poslodavaca ne uplaćuje redovne doprinose zaposlenima, što je jean od gorućih problema, podsetio je Vidojević, Kao jedno od rešenja u ovom domenu naveo formiranje centralnog registra koji bi imao podatke o stepenu izvršenja ili neizvršenja obaveza. Na osnovu toga bi se procenile dalje mere, odnosno sankcije kako bi se taj nepovoljan trend doveo na podnošljivu meru, ako već ne može da se iskoreni.

Vidojević je rekao i da su predstavnici Ministarstva rada upoznali Misiju MMF-a sa stanjem u oblasti socijalnih davanja - trenutno u Srbiji je za oko 850.000 građana potrebna pomoć države, a pet odsto njih je na ivici siromaštva.

Za ovu godinu, za te namene opredeljeno je oko 30 milijardi dinara.

"Pratićemo do kraja godine situaciju, očekujemo pozitivne pomake u sferi privrede i zapošljavanja koji će se odraziti i na stanje socijalnih potreba", poručio je Vidojević.

Ministarstvo rada instistiraće na tome da nikako ne dođe do smanjenja, odnosno zamrzavanja plata i penzija jer, kako je rekao, ako bi i dalje posezali za merama koje reultiraju smanjenju kupovnih mogućnosti građana neće moći da se obezbedi priliv budžestskih sredstava.

Misiju MMF interesovalo je i donošenje izmena i dopuna Zakona o radu i štrajku, a Vidojević je rekao da se to očekuje do kraja godine i da je cilj da se donese akt koji će podržati svi socijalni partneri.

On je rekao i da Zakon o radu nije dominantno značajni problem i da nije "remetilački faktor" koji smeta privredi da bi bolje radila.